Поштоване и уважене колеге,

Драги ученици, 
      
       Данас је 27.март дан наше установе и дан који обележава, сада већ 139.годишњицу рада, образовања, трајања и стварања генерација и генерација ученика.
      Данас, на овај дан, наша школа је увек изгледала,, живо", некако весело, и колико год да је било гужве по ходницима, у канцеларији то је све имало неког смисла, како за ученике, тако и за нас.
Свако је на свој начин доприносио позитивној и празничној атмосфери од ученика, Ђачког парламента, колега и наши гостију  да недеља школе буде, недеља богатог школског живота.
У једно сам сигурна  да ћемо само на тренутак померити дан нашег обележавања и опет се вратити нашим активностима, и нашем школском животу. Тешка времена носе тешке изазове и велике подвиге, данас смо све више сигурнији у то, јер пред нама је изазов, а то је будућност која броји 760 ученика.
   У овом тренутку знам да свако од нас бије своју битку, млади се не сећају времена из 99 - те године, за нас старије то су већ испричане приче. Непријатељ је тада био видљив,  много тога смо прошли, а те генерације ученика први пут бомбардовање.
Суштина свега овога што желим да кажем  је да су те генерације завршиле школску годину без  и једног одржаног часа у том периоду, али матуранти  су нашли свој пут, међу њима много успешних људи и професионалаца у свом послу. Нико није остао ускраћен за образовање  и без испредаваних  наставних јединица, прочитаних лектира, урађених задатака. Свако је нашао свој пут.
Надам се да ће ова "неман" краће да траје и да ће школско звоно ускоро означити почетак наставе и свега оног што је било наша свакодневница, наша рутина, наш посао и наш највећи изазов, а то је ЧАС. Верујем да после овога можда и школа више неће бити иста, можда ћемо више бити окренути животу,  указивати ученицима на вредности без којих нема трајања и опстанка. Оцена је најмање важна у овом тренутку, већ наша и њихова спремност за један другачији живот где нема много могућности, осим наше снаге и спремности да у овим околностима истрајемо и победимо.
Увек сам веровала и верујем да ЖИВОТ мора да победи, као и ДОБРО...
Срећан нам Дан школе, и до нашег сусрета и окупљања  остајемо  заједница која има снагу, вољу и смисао за шалу и хумор, као и талента за игру и песму.. То нашем народу никада није недостајало, зато се и увек побеђивало...

У име наших будућих дана  које ћемо победити и до  сусрета у Гимназији  остаје нам наше заједништво....
Директор школе,
Сузана Мишић Станковић