Начин и поступак оцењивања
Члан 13.
Ради планирања рада и даљег праћења напредовања ученика, наставник на почетку школске године процењује степен развијености компетeнција ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме од значаја за наставу у тој школској години (у даљем тексту: иницијално процењивање).
Припрему за реализацију иницијалног процењивања наставник спроводи у сарадњи са наставницима истог предмета.
Резултат иницијалног процењивања не оцењује се бројчано, али се ученику даје повратна информација о постигнућима.
Резултати иницијалног процењивања користе се и као податак за даље унапређивање рада школе у области наставе и учења.
Члан 14.
Оцењивање се остварује применом различитих метода и техника, које наставник бира у складу с критеријумима оцењивања и прилагођава потребама и развојним специфичностима ученика.
Постигнућа ученика оцењују се и на основу активности и резултата рада, као што су:
1) излагање и представљање (уметнички наступи, спортске активности, изложбе радова, резултати истраживања, извештаји, учешће у дебати и дискусији, дизајнерска решења, практични радови, учешће на такмичењима и смотрама и др.);
2) продукти рада (модели, макете, постери, графички радови, цртежи, есеји, домаћи задаци, презентације и др.);
3) учешће и ангажовање у различитим облицима групног рада и на пројектима, укључујући и интердисциплинарне пројекте;
4) учешће у активностима самовредновања и вршњачког вредновања;
5) збирка одабраних ученикових радова – портфолио и др. Критеријуми оцењивања морају бити усклађени на нивоу стручног већа у оквиру истог и/или сродних предмета и усвојени на педагошком колегијуму. Оцењивање из истог предмета у једној школи изводи се на основу истих или упоредивих критеријума и инструмената оцењивања.
Члан 15.
Распоред писмених провера дужих од 15 минута уписује се у дневник рада и објављује се за свако одељење на огласној табли школе, односно на званичној интернет страни школе четири пута у току школске године према годишњем плану рада школе.
Распоредом из става 1. овог члана може да се планира највише једна провера у дану, односно највише три провере из става 1. овог члана током недеље.
Распоред из става 1. овог члана и промене распореда утврђује одељењско веће на препоруку педагошког колегијума.
Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се проверавати према распореду из става 1. овог члана, најкасније пет дана пре провере.
Члан 16.
Провера и праћење постигнућа ученика обавља се на сваком часу.
Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен након провере постигнућа.
Оцена добијена после писмене провере постигнућа уписује се у дневник рада у року од осам дана од дана провере.
Ако после писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења добије недовољну оцену, писмена провера се понaвља за ученика који је добио недовољну оцену и за ученика који није задовољан оценом.
Провера из става 4. овог члана понавља се једанпут и може да буде организована на часу допунске наставе.
Пре организовања поновљене провере, наставник је дужан да одржи допунску наставу, односно да организује допунски рад.
Ученик и родитељ има право на образложење оцене, као и право увида у рад ученика (писмене радове, контролне задатке, тестове знања, производе практичног рада, презентације и др.) на основу кога је оцена дата.
Наставничко, одељењско и стручна већа планирају, прате и анализирају оцењивање и предлажу мере за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика. У оквиру мера за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика утврђује се план организовања допунске наставе са ученицима који имају тешкоће у савладавању програма из појединих предмета.
Закључна оцена из предмета
Члан 17.
Закључну оцену из предмета утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника.
Закључна оцена је бројчана и утврђује се на основу свих оцена од почетка школске године и сагледавања развоја, напредовања и ангажовања ученика и прикупљених података у педагошкој документацији наставника.
Закључна оцена из изборног предмета верска настава је: истиче се, добар и задовољава.
Закључна оцена из изборног предмета грађанско васпитање је: веома успешан и успешан.
Ученик музичке или балетске школе који је на крају другог полугодишта оцењен позитивном оценом из главног предмета, полаже годишњи испит. На годишњем испиту из главног предмета комисија утврђује оцену на основу показаног знања и вештина на испиту и сагледавања развоја, напредовања и ангажовања ученика током године.
Ученик музичке или балетске школе полаже годишњи испит и из предмета утврђеног наставним планом и програмом.
Ученику који има мање од три оцене у току полугодишта не може се утврдити закључна оцена.
Изузетно од става 7. овог члана, ако је недељни фонд часова предмета један час, ученику се може утврдити закључна оцена ако је оцењен најмање два пута у полугодишту.
Предметни наставник који није утврдио прописан број оцена у току полугодишта обавезан је да ученику који редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена, спроведе оцењивање на редовном часу или часу допунске наставе у току трајања полугодишта (у току последње недеље наставе) уз присуство одељењског старешине, члана стручног већа, стручног сарадника (педагога или психолога) или групе ученика.
Ако предметни наставник, из било којих разлога, није у могућности да организује час из става 7. овог члана, школа је дужна да обезбеди одговарајућу стручну замену.
 Одељењски старешина је у обавези да сарађује са предметним наставницима у праћењу развоја и напредовања ученика, прати оцењивање и подстиче наставнике да редовно оцењују ученике.
У околностима када два или више наставника предлажу јединствену оцену:
1) предлог закључне оцене из предмета одређује се на основу усаглашавања мишљења два или више наставника у односу на утврђене критеријуме;
2) не може се предложити позитивна оцена уколико наставник једног дела предмета предлаже недовољну оцену.
Закључна оцена за успех из предмета може изузетно да буде и највећа појединачна оцена уписана у дневник, добијена било којом техником провере постигнућа.
Закључна оцена за успех из предмета не може да буде мања од:
1) одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
Закључна оцена за успех из предмета је недовољан (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50. Одељењско веће може да промени предлог закључне оцене предметног наставника искључиво уз образложење према критеријумима утврђеним овим Правилником.
 Одељењско веће утврђује нову оцену гласањем.
Утврђена оцена из става 15. овог члана евидентира се у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник рада у предвиђену рубрику.
Члан 18.
Закључна оцена из самосталног модула утврђује се на крају другог полугодишта.
Уколико ученик има недовољну закључну оцену из самосталног модула на крају првог полугодишта наставник је дужан да организује допунску наставу за припрему ученика и спроведе оцењивање у вези са поправљањем оцене уз присуство одељењског старешине или стручног сарадника или на часу допунске наставе у току трајања полугодишта.
Оцењивање владања ученика
Члан 19.
Владање ученика оцењује се описно у току полугодишта а бројчано на крају првог и другог полугодишта.
 Оценa из владања ученика у току полугодишта изражава се описом учениковог односа према школским обавезама и сопственим правима и обавезама, другим ученицима, запосленима у школи, другим организацијама у којима се остварује образовно-васпитни рад, школској имовини, имовини других и заштити и очувању животне средине, као изреченој васпитној или васпитно-дисциплинској мери.
Описна оцена из става 1. овог члана садржи предлог мера и активности које школа планира и предузима ради промене понашања ученика, као и начин укључивања одговарајућих установа, организација и појединаца и динамику праћења понашања ученика.
Описна оцена из ст. 2. и 3. овог члана евидентира се у педагошкој документацији наставника, односно одељенског старешине.
Оцена из владања на крају првог и другог полугодишта јесте бројчана, и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), довољно (2) и незадовољавајуће (1), и свака од наведених оцена утиче на општи успех ученика.
Владање ванредног ученика не оцењује се.
На оцену из владања не утичу оцене из предмета.
Школа је у обавези да континуирано прати, анализира, благовремено предузима мере у циљу развијања одговорног понашања ученика и свих учесника у образовно-васпитном процесу.

Закључна оцена из владања
Члан 20.
 Закључну оцену из владања утврђује одељењско веће на предлог одељењског старешине на крају првог и другог полугодишта на основу сагледавања личности и понашања ученика у целини, процењивањем његовог укупног понашања и извршавања обавеза прописаних законом и изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера, предузетих активности и њихових ефеката, а нарочито на основу његовог односа према:
1) школским обавезама и сопственим правима и обавезама;
2) другим ученицима;
3) запосленима у школи и другим организацијама у којима се остварују поједини облици образовно-васпитног рада;
4) имовини школе, имовини других лица или организацијама у којима се остварују настава или поједини облици образовно-васпитног рада
5) заштити и очувању животне средине.
Оцена из владања поправља се на предлог одељењског старешине најкасније на крају првог или другог полугодишта када ученик показује позитивне промене у свом понашању и прихвата одговорност за своје поступке након указивања на непримерено понашање или кроз појачани васпитни рад, након изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере.
Члан 21.
Оценом примерно (5) оцењује се владање ученика који редовно похађа наставу и друге облике рада у које је укључен, поштује договорена, односно прописана правила понашања и мере безбедности, негује атмосферу другарства и конструктивног решавања конфликата у одељењу; своје ставове брани аргументовано водећи рачуна о осећањима других и усвојеним правилима понашања, поштује школску имовину и имовину других, има активан однос према очувању и заштити животне средине.
Закључна оцена из владања смањује се за лакше повреде прописане општим актом установе и повреде прописане правилником којим се уређује протокол поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање (у даљем тексту: правилник о протоколу поступања):
1) оценом врло добро (4) оцењује се владање ученика који се понаша на начин описан на првом нивоу у складу са правилником о протоколу поступања, ако након изречене васпитне мере и предузетих активности појачаног васпитног рада није дошло до позитивне промене у понашању ученика;
2) оценом добро (3) оцењује се владање ученика који се понаша на начин описан на другом нивоу у складу са правилником о протоколу поступања, ако након изречене васпитне мере и предузетих активности појачаног васпитног рада није дошло до позитивне промене у понашању ученика.
Закључна оцена из владања смањује се за теже повреде обавеза ученика прописане Законом, за насилно и дискриминаторно понашање из правилника о протоколу поступања, и то:
1) оценом довољно (2) оцењује се владање ученика који понови понашање на начин описан на другом нивоу у складу са правилником о протоколу поступања, ако након изречене васпитне или васпитно-дисиплинске мере и предузетих активности појачаног васпитног рада није дошло до позитивне промене у понашању ученика;
2) оценом незадовољавајуће (1) оцењује се владање ученика који се понаша на начин описан на трећем нивоу у складу са правилником о протоколу поступања, ако након изречене васпитне или васпитно-дисциплинске мере и предузетих активности појачаног васпитног рада који је у интензитету примерен потребама ученика није дошло до позитивне промене у понашању ученика.
 Ученику који неоправдано изостаје са наставе смањује се оцена из владања на крају првог или другог полугодишта уколико након благовремено предузетих мера и активности појачаног васпитног рада и обавештавања родитеља, односно старатеља ученика, није дошло до позитивне промене у понашању ученика, и то:
1) врло добро (4) добија ученик који је неоправдано изостајао са наставе од 5 до 8 часова;
2) добро (3) добија ученик који је неоправдано изостајао са наставе од 9 до 16 часова;
3) довољно (2) добија ученик који је неоправдано изостајао са наставе од 17 до 25 часова;
4) незадовољавајуће (1) добија ученик који је неоправдано изостајао са наставе 26 и више часова.
Оцењивање на испиту
Члан 22.
Оцена на испиту утврђује се на основу остварености прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом. Оцена комисије је коначна.
Ученик може дневно да полаже испит само из једног предмета.
Општи успех ученика
Члан 23.
Општи успех ученика утврђује се у складу са Законом.
Општи успех не утврђује се ученику који има недовољну оцену из предмета или је неоцењен из предмета до окончања поступка оцењивања.
Описна оцена из предмета не утиче на општи успех ученика.
Општи успех не утврђује се ни у случају када је ученик неоцењен из предмета који се оцењује описном оценом.
Обавештавање о оцењивању
Члан 24.
На почетку школске године наставник је дужан да на примерен начин обавести ученика о прописаним циљевима, стандардима постигнућа и исходима учења.
На почетку школске године ученици, родитељи, односно старатељи се обавештавају о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања и доприносу појединачних оцена закључној оцени.
Одељењски старешина је обавезан да благовремено, а најмање четири пута у току школске године, на примерен начин обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење и напредовање, владању и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.
Евиденција о успеху ученика
Члан 25.
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији у складу са Законом и овим правилником.
Под педагошком документацијом, у смислу овог правилника, сматра се писана или електронска документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
Подаци унети у педагошку документацију могу бити коришћени за потребе информисања родитеља, приликом одлучивања по приговору или жалби на оцену и у процесу самовредновања и екстерног вредновања квалитета рада установе.
Завршне одредбе
Члан 26.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцењивању ученика у средњој школи („Службени гласник РС”, бр. 33/99 и 108/03).
Члан 27.
Овај Правилник ступа на снагу од дана доношења.

           Директор школе                                                                 председник Школског одбора
_________________________                     м.п.               _______________________________
      Сузана Мишић Станковић                                                            Будимир Михајловић

 

POCETNA