НЕДЕЉНИ ОПЕРАТИВНИ ПЛАН - СОЦИОЛОГИЈА

За период од 23. до 27. марта 2020. године.

Упутства за обраду следећих наставних јединица: Политички режими и политичка култура; Етничка група, раса, нација; Национализам и типови национализма. (ДРУШТВЕНО – ЈЕЗИЧКИ СМЕР – IV година)

            С обзиром на то да смо већ одрадили политику и најзначајније политичке институције, очекујем од вас да се детаљније позабавите карактеристикама могућих политичких режима и политичких култура.

            Шаљем вам сажетак онога што требате да научите из наведене наставне јединице, које се налазе у уџбенику (стр. 154-157).

-ПОЛИТИЧКИ РЕЖИМ – је специфична успостављена мрежа односа у сфери политике ( сетите се политичких режима које је Аристотел издвојио и прочитајте остале наведене врсте).

-ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА – је посебан вид опште културе, који се изражава кроз посебне вредности, ставове, симболе и веровања (прочитајте врсте политичких култура).

........................................

Понављање – утврђивање ових наставних јединица, вршићемо кроз одговарање на следећа питања:

  1. У чему се огледа значај политичке културе ( наведите врсте )?
  2. Које врсте политичких режима постоје (наведите врсте и опишите их) ?

 

Упутства за обраду следећих наставних јединица: Етничка група, нација, раса; Национализам и типови национализма.

            Ово је сажетак онога што требате да научите из уџбеника ( стр. 159-167).

            Кључни појмови су: Етничка група, нација и раса.

-ЕТНИЧКЕ ГРУПЕ – су заједнице које имају сопствену културу и колективни идентитет који их разликује од других заједница. Критеријуми за разликовање обично су језик, обичаји, вера, порекло и историја.

-ЕТНИЧКИ ИДЕНТИТЕТ – је заједнички етницитетима и нацијама, разликују се по томе што је нација политичка, а етницитет (етничка група) културна категорија.

-НАЦИЈА – је творевина која настаје заједничким животом на одређеној територији, на основу заједничке свести, културе, историје и стандардизованог књижевног језика.
            Са биолошког становишта, не постоје јасно издиференциране РАСЕ, већ само физичка разноликост међу њима (боја коже). Подела на расе идеолошки оправдава империјализам, што у 19. веку доводи до појаве расизма као идеологије.

-НАЦИОНАЛИЗАМ – појава 19. века која истиче нацију као најпожељнији вид политичке организације.
Постоје различити типови национализма по Ендру Хејвуду и Ханс Улрих Велеру.

........................................

Понављање – утврђивање ових наставних јединица, вршићемо кроз одговарање на следећа питања:

  1. Дефинишите појам етничке групе.
  2. Објасни шта су расе; којим вредностима се супротстављају расистичке теорије?
  3. Наведите чињенице које доводе до настанка нације.
  4. Објасни типове национализма.
  5. Процени улогу нације у условима савременог друштва.

 

______________________________________________________________________________

Упутства за обраду следећих наставних јединица: Нација и национализам (типови). (ПРИРОДНО – МАТЕМАТИЧКИ СМЕР - IV година)

Ово је сажетак онога што требате да научите из уџбеника ( стр. 162-167).

-НАЦИЈА – је творевина која настаје заједничким животом на одређеној територији, на основу заједничке свести, културе, историје и стандардизованог књижевног језика.
            Са биолошког становишта, не постоје јасно издиференциране РАСЕ, већ само физичка разноликост међу њима (боја коже). Подела на расе идеолошки оправдава империјализам, што у 19. веку доводи до појаве расизма као идеологије.

-НАЦИОНАЛИЗАМ – појава 19. века која истиче нацију као најпожељнији вид политичке организације.
Постоје различити типови национализма по Ендру Хејвуду и Ханс Улрих Велеру.

........................................

Понављање – утврђивање ових наставних јединица, вршићемо кроз одговарање на следећа питања:

  1. Наведите чињенице које доводе до настанка нације.
  2. Објасни типове национализма.
  3. Процени улогу нације у условима савременог друштва.

 

Упутствo за обраду следећe наставнe јединицe: Идеологија.

Ово је сажетак онога што требате да научите из уџбеника ( стр. 169-181).

-ИДЕОЛОГИЈА – оснивач идеологије као науке о идејама је Антоан Дести де Траси. Маркс – сматра да је идеологија лажна, искривљена свест друштва о себи самом.
Антонио Грамши – ствара појам културне хегемоније.
Херберт Маркузе – указује на везу идеологије и индустријског друштва, а Карл Манхајм је поставио разлику између идеологије као начина мишљења група које теже очувању постојећег поретка и утопије која изражава мишљења група које се залажу за промене.

Класичне идеологије су ЛИБЕРАЛИЗАМ, КОНЗЕРВАТИВИЗАМ И СОЦИЈАЛИЗАМ, а нове идеологије су ФЕМИНИЗАМ, ЕКОЛОГИЗАМ И ВЕРСКИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ.

Мишљења о будућности идеологије нису јединствена. Док неки аутори ( Данијел Бел, Френсис Фукујама) заступају став о „крају идеологија“, други сматрају да сложени услови савременог света отварају простор за стварање нових идеологија.

Проверите шта сте научили уз помоћ питања које се налазе у уџбенику на страни 182.

 

Предметни професор,
Татјана Недељковић