Стваралаштво у доба короне

     Нисмо више сигурни  у то шта нам   је ово време изолације донело и да ли је један наш  пређашњи, урбани, активни, школски живот стао...
     Да ли је могуће зауставити праву мисао која надолази и речи које  из нас проговарају? Сигурно је једно, да се реч не зауставља и да је сада присутнија у овој тишини и нашој немоћи да физички будемо присутни,  али сада смо присутнији у својим причама и са људима са којима делимо наше време , време многих људских судбина којима се опет, из неких разлога враћамо.
   Ово време оставља траг, и то најдубљи кроз стваралаштво надахнуто судбинама и тренуцима нашег малог простора, али слободног ума.
   Управо сада, у овој "немани" која нас је задесила  наш професор српског језика и књижевности др Тања Русимовић дели са свима нама најдубље и верно исписане задатке који настају из пера  њених ученика. Да  није стала  реч, ни људска мисао, ни таленат показују нам њихова казивања на задату тему.
      И како је већ неко написао у задатку: "Разлике између те, физичке, видљиве раскрснице, и оне животне, замишљене, а опет тако стварне - нема.  Обе од нас захтевају спретност, али више од спретности одлучност, да иако видимо толико путева којима можемо поћи, иако неки од њих можда изгледа боље на било који начин, изаберемо онај прави."
Речима лако стижемо до сваког....
"  И најплеменитија осећања могу да се претворе у страст. Писац нас упозорава и да је све истинито. И такво друштво, и безосећајност, и робовање страстима, и људи који воле чак и превише а у најтежим ситуацијама остају сами и усамљени. Љубав све сноси и трпи. Она никада не престаје... "

Хвала на истини, на надахнутим садржинама, на указаном поверењу и жељи  да их поделимо. 

Може ли се превише волети ­  Ведрана Гачић, II5

На раскрсници велеградских путева - Анђела Антић,  2-7

Лик Чича Горија у истоименом Балзаковом роману - Мила Мишић, 2-5