Певали смо Гимназији

Одржана Свечана академија поводом Дана школе

И док се Дан школе ближио, а цела недеља (Дани Врањске гимназије) била испуњена бројним активностима – богатим пригодним програмом, гимназијски хор се вредно и ужурбано припремао за Свечану академију ,,Гимназијо, теби певам!“, која је одржана у Великој сали Позоришта „Бора Станковић“ у Врању, у четвртак, 28. марта. Тад је први пут изведена химна Гимназије.

Пробе хора под менторством професорке музичке културе Весне Анђелковић почеле су крајем фебруара и одржавале су се сваког дана, по два часа. Из дана у дан увежбавали смо нове песме и полако бирали солисте. Време нам је пролазило брзо док смо се спремали веома темељно. Песме су биране с посебном пажњом: старе песме нашег краја, македонске песме, али и оне мало новије. Текст химне Гимназије који смо упознали на последњим пробама мамио нам је осмехе – наша радост док смо је певали била је очигледна. Иако су пробе постајале све дуже и захтевније што се Дан школе више ближио, атмосфера је била све ведрија и радоснија. Узбуђење због дуго и радо ишчекиваног концерта је бивало све веће. Нико од нас није марио што смо дуже остајали у школи, јер нам је било најбитније да концерт прође савршено. Хор је радио све озбиљније до самог краја.

На дан самог концерта, атмосфера је била свечана и веома озбиљна. Свима је било на уму да концерт мора да прође без иједне грешке, јер смо се много трудили и дуго припремали. Главна проба је можда била најдужа, неколико сати пре почетка концерта, па је атмосфера била мало напета. Знали смо да ће се све уложено време исплатити оног тренутка када будемо коначно ступили на сцену, а тако је и било. Велика сала Позоришта била је у потпуности попуњена, што нам је изазвало малу, позитивну трему пред наступ. Концерт је почео у седам сати. Након најаве водитеља програма, ученика Луке Стајића и Јулије Јованчев, и говора који у одржали директорка Гимназије Сузана Мишић Станковић, заменик градоначелника Милан Илић и професор историје Ненад Стојиљковић, почео је наш концерт. Песме су праћене клавиром, флаутама и гитарама, као и аплаузима. Сав наш труд се на крају исплатио. Када смо отпевали последњу песму, уследио је громогласни аплауз.

Концерт није могао боље да прође! Док смо полако силазили с бине, били смо испуњени срећом. Сви смо били презадовољни, а нарочито ученици четврте године, који су са посебном љубављу певали својој школи, коју ускоро завршавају. Чули смо многе лепе утиске и добили бројне похвале за наш рад, а о самом концерту се још увек прича. 

Нађа Величковић 2/1