Историјско предавање професора Олцесеа у Врањској гимназији

Историјско предавање професора Олцесеа у Врањској гимназији

У петак, 6. јуна 2025. године, нашу  гимназију је посетио проф. др Гианлука Олцесе, универзитетски професор историје Старог Рима са Универзитета у Вроцлаву (Пољска) и председник удружења „Данте Алигијери“. Угледни гост је том приликом одржао предавање на тему „Цар Константин Велики и Први Сабор у Никеји“, поводом 1700. годишњице одржавања овог важног историјског догађаја.

Предавање, одржано на енглеском језику уз превод на српски, окупило је велики број ученика и професора, који су с великом пажњом пратили излагање професора Олцесеа. У другом делу догађаја, ученици су имали прилику да поставе питања и размене мишљења са предавачем, што је допринело интерактивној и подстицајној атмосфери.

Догађај представља значајан допринос културној и образовној размени, као и подстицај за ученике да прошире своја знања о римској историји и значајним личностима и догађајима који су обликовали свет у ком живимо.
Ово предавање је драгоцен пример отворености наше школе према међународној академској сарадњи и подстицај за ученике да наставе да истражују и продубљују своје знање из области историје, језика и културе.
Захваљујемо се професору Олцесеу на посети и инспиративном предавању, уз наду да ће се овакви догађаји наставити и у будућности.


Проф. др Ђанлука Олчезе је антрополог и романиста,  и истраживач углавном повезан са Универзитетом у Вроцлаву у Пољској, где од 2008. године предаје италијански језик, књижевност, културу и антропологију културног наслеђа на Институту за класичне, медитеранске и оријенталне студије. Од 2013. године је и председник  Удружења „Данте Алигијери“ у Вроцлаву, које промовише италијанску културу и језик широм света, као и научни сарадник UNESCO катедре за антропологију здравља Универзитета у Ђенови.
Професор Олчезе је учествовао и руководио бројним европским пројектима, међу којима се издваја пројекат PASTILLE, усмерен на повезивање наставе италијанског језика са културним и интердисциплинарним приступима. Његова истраживања обухватају улогу музеја у пројектима Европске уније, филолошка и антрополошка истраживања језичких мањина и народних традиција, као и културолошке студије о народним причама и легендама. Посебно место у његовом раду има истраживање култа Светог Јована Крститеља у романским и словенским подручјима, док се у новијим публикацијама бави темама као што су вештачка интелигенција и креативност.