Обележавање Међународног дана матерњег језика у Гимназији

Врањски гимназијалци придружили су се свету у прослављању 21. фебруара као Дана матерњег језика. Проф. Јелена Цветковић и ученици одељења 4/3 су на данашњем часу српског језика и књижевности говорили о пореклу обележавања овог дана и важности свакодневног неговања и слављења лепоте нашег језика, као и о уважавању других култура и свих других језика у свету.

Језик је највеће културно добро једног народа, огледало његовог духа, историје и саме суштине постојања. Језик је и кључ идентитета сваког појединца - ми смо онакви какав је наш језик, речи које мислимо, изговарамо и пишемо. Захваљујући језику, развијамо се као биће мисли, осећања и маште, особа свесна себе и света у ком живи.

Чувањем језика чувамо и нашу земљу, традицију и веру, чувамо нашу душу, наш народ и себе, била је порука часа коју су потврдили истакнути цитати Стефана Немање, Доситеја Обрадовића и других великих родољуба у српској историји:

„Језиком сведочимо ко смо, шта смо и шта бисмо могли бити.“

„Закон и вера се може променити, али род и језик никад.“

„Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.“

„Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.“ 

Свој најпотпунији, најлепши и значењима најбогатији израз језик добија у књижевноуметничким делима. Као пример раскоши језика и духа српског народа, ученици су рецитовали одломке српских народних и ауторских песама: Српска дјевојка, Бановић Страхиња, Орање Марка Краљевића, Србија Оскара Давича, Научите пјесан Миодрага Павловића. Као пример драгоцених речи које чувају вековну народну мудрост, наведене су народне изреке и цитати, и Његошеви сентециозни стихови.

Поштовање свог матерњег језика и културе подразумева и разумевање културних различитости и вишејезичности: на крају часа, ученици су на језицима националних мањина у Србији више пута поновили реченицу: Језик је хранитељ народа!

Међународни дан матерњег језика обележава се од 1999. године, одлуком Унеска, у знак сећања на убијене студенте на протесту у Бангладешу (тадашњем источном Пакистану) који су се борили да њихов матерњи језик буде један од званичних језика државе, 21.2.1952.