Пејзажи мира и пријатељства

Међународна недеља младих 2025 – Алтамура, Италија

Делегација наше школе, састављена од 15 ученика свих разреда и директорке Сузане Мишић Станковић, професорке Сузане Николић и професорке Маје Булајић, је од 6. до 14.априла боравила у италијанском граду Алтамура као гост средње школе „Федерико Секундо ди Свевиа“. Учествовали смо у „Међународној недељи младих 2025“ чија је централна тема била „Пејсажи мира“. Поред Србије, своје земље су представиле и Шпанија, Немачка, Хрватска, Естонија, Мађарска и Италија.

(5.- 6.април)

Наше путовање је започело касно увече 5. априла, када смо минибусом кренули из Врања ка Софији. Иако је ноћ била дуга и без сна, узбуђење због онога што нас чека је било јаче од умора. У јутарњим часовима смо слетели у Бари, одакле смо се упутили ка Алтамури, граду у којем ћемо боравити наредних девет дана. На аеродрому су нас весело дочекали наши италијански домаћини са својим породицама. Уз прве речи на енглеском и по неку на италијанском, радознало смо закорачили у авантуру која је пред нама.

Први дан је протекао у знаку одмора и прилагођавања. Провели смо га са својим домаћинима и њиховим породицама, упознајући се са њиховим начином живота обичајима и свакодневицом. Искористили смо прилику и за прву шетњу кроз шармантне улице Алтамуре која ће нам наредних дана постати други дом. Многи су упознали и пријатеље својих домаћина, што је допринело стварању опуштене и пријатељске атмосфере од самог почетка.

(7.април)

Наш други дан у Италији, уједино је био и први званични дан манифестације „Пејзажи мира“. Јутро смо започели одласком у школу, где нас је у библиотеци дочекало свечано отварање. Учесници из свих земаља, њихови професори и наставници школе домаћина присуствовали су овом уводном догађају. Након обраћања директорке, распоредили смо се по учионицама заједно са својим домаћинима, како бисмо се упознали са њиховим друговима, професорима и самим школским системом.Један час је „одржан“ на отвореном, у ботаничкој башти школе, а могли смо да видимо и изложбу фотографија са наградног конкурса. Поподне је било резервисано за представљање нација. У великој сали школе, све земље су представиле своје школе, градове и културе кроз видео презентације и кратке наступе. Наша презентација била је веома успешна и испраћена је великим аплаузом. Вече је завршено закуском и импровизованом журком на бини, где су се смењивале песме на различитим језицима и где се осетила права међународни атмосфера – пуна смеха, енергије и нових познанстава.

(8.април)

Следећег дана смо посетили Градску кућу општине Алтамура, где нас је дочекао градоначелник и поздравио све делегације. Потом је одржана додела награда за најбоље фотографије на међународном конкурсу у ком је учествовала и наша школа и освојила утешну награду за фотографију ученице Теодоре Стевковски. У касно поподне смо отишли у прелепо позориште Меркаданте, где смо гледали савремену представу ученика школе домаћина, под називом „Трагачи душе“. Иако је језик био мала препрека, представа је била прави спектакл са глумом, плесом и певањем.

(9.април)

Сутрадан смо у пратњи стручних водича шетали старим, средњевековним центром града. Мир и архитектура уских камених улица пружили су нам посебан доживљај. Били смо и у најстаријој пекари која постоји још од XIV века, и посетили главну катедралу, која је оставила снажан утисак на нас. Затим смо отишли у Народни археолошки музеј Алтамуре, где смо разгледали експонате и путем едукативног видеа сазнали више о остацима неандерталца, вероватно најстаријим на свету, који су пронађени у близини града. Поставка музеја је занимљива и добро урађена. У поподневним сатима, за професоре је организован семинар о настави у природи, а увече су представили своје школе гостујући на локалном радију.

(10.април)

У четвртак смо имали целодневни излет. Најпре смо отишли у пећине Кастелане. Била је то права мала авантура ићи кроз дугачке, уске и дискрено осветљене ходнике пећина са импозантним сталактитима и сталагмитима. Онда смо посетили Алберобело, град познат по лепим кућицама које се зову „трули“. Кућице су беле, са купастим крововима и све личе једна на другу. Улице су тесне и поплочане. Алберобело мало подсећа на старе грчке градове, а сунчан дан је само истакао његову лепоту.

(11.април)   

       Један од најзанимљивијих дана је био посвећен спортским играма. У мешовитим екипама нашли су се и гости и њихова италијанска „браћа и сестре“. Ми смо се такмичили у одбојци – и победили, али најважнији од свега су били сјајна енергија, смех, подршка и фер-плеј. Детаљ који је посебно улепшао доживљај био је тај што су нам током такмичења професори физичког васпитања пуштали музику са Олимпијских игара. То је, макар на тренутак, учинило да се осећамо као прави спортисти на великој светској сцени.

(12.април)

Наредни дан смо започели посетом Музеју хлеба, где смо уживали у причи о традицији и вештини израде алтамурског хлеба који је постао велики италијански бренд. Након тога смо прошетали кроз живописну бувљу пијацу пуну локалних производа, старина и мириса, упијајући атмосферу и шарм тог места. Поподне је искоришћено или за посету фантастичном градићу Матера са древном четврти Саси, или за шетњу чаробним улицама Алтамуре, где камене фасаде и топла светла стварају савршене кулисе за опуштање и дивљење лепоти овог аутентичног јужњачког града.

(13.април)

Недеља је осванула у знаку прославе великог хришћанског празника кога католици зову Палме, а православци Цвети - те су неки од нас посетили Катедралу Светог Николе у Барију. У њој се налазе мошти Светог Николе које точе свето миро, а на чеоном зиду стоји велика икона коју је 1327.године поклонио свети српски цар Стефан III Дечански. Ово је био и дан за неке од задњих заједничких тренутака са „нашим“ Италијанима. Провели смо их са њиховим породицама, причајући о повратку кући, о томе како ће нам много недостајати, али и како смо ово време паметно искористили за посете новим местима и леп провод. Увече смо имали испланирана нова дружења и прилику за стварање нових успомена. Међутим, иако смо сви изгледали срећни и насмејани, у души је било мало другачије. Осећали смо непријатну нервозу и кнедле у грлу. Није нам било лако да прихватимо чињеницу да се овај тренутак никада више неће поновити.

(14.април)

Понедељак је био преплављен помешаним емоцијама. У школи смо одслушали опроштајни говор директорке и управе школе и гледали презентацију о Алтамури после које смо имали слободног времена за наше пријатеље, још коју заједничку слику, много шала и њихових покушаја да говоре на српском. Наравно да је било и суза, доста утеха и искрених загрљаја. Тако смо Алтамури рекли “ариведерчи“ и кренули назад за Србију.

       Дани проведени у Италији за нас представљају јединствено, непоновљиво и незаборавно искуство.

Нина Александров I5

Нађа Станковић I3

Ања Тасић I3

Магдалена Јањић III5

Емилија Петровић I5

Ирина Јањић I3

Данило Јовановић IV7

Маја Булајић, професор